Zašto srpske banke ne dozvoljavaju naplatu u stranim valutama: Priča o zastarelom sistemu

Kao IT kompanija koja pruža usluge međunarodnim klijentima, suočili smo se sa problemom koji bi trebalo da je rešiv za nekoliko klikova, ali u praksi nije, nemogućnost naplate usluga u stranim valutama (EUR, USD) za nerezidente putem kartičnih transakcija.

Problem u praksi

Zamislite sledeću situaciju: kompanija pruža digitalne usluge klijentima iz Sjedinjenih Američkih Država, Nemačke, ili bilo koje druge zemlje. Logično bi bilo da im se fakturiše u valuti koju razumeju, EUR ili USD. Umesto toga, srpske banke primoravaju kompanije da amerikancima ispostavljaju fakture u dinarima.

Rezultat? Kupci:

• Sumnjaju da će biti prevareni
• Primorani su da proveravaju kurs
• Gube poverenje u transakciju
• Često odustaju od kupovine

Šta kažu banke

Kontaktirali smo dve najveće banke u Srbiji, Raiffeisen, UniCredit i AIK banku. Odgovori su bili gotovo identični:

Raiffeisen banka:

“Raiffeisen banka ne podržava model naplate u stranoj valuti – podržavamo isključivo naplatu u RSD. Ovo je pre svega vezano za tehničke mogućnosti, kao i za poslovnu politiku banke.”

AIK banka:

“Želimo da Vas obavestimo da naša banka trenutno ne podržava mogućnost naplate kartičnih transakcija u stranim valutama (EUR, USD) za nerezidente putem e-commerce usluge. U skladu sa našom poslovnom politikom i tehničkim mogućnostima…”

Primetili ste obrazac? Nije reč o zakonu, reč je o “poslovnoj politici” i “tehničkim mogućnostima”.

Šta kaže zakon

Evo ključne činjenice: Ne postoji zakonska zabrana.

Posedujemo zvanično mišljenje Narodne banke Srbije koje potvrđuje da naplata e-commerce transakcija u EUR ili USD nije zakonom zabranjena. Ni Zakon o platnim uslugama, ni Zakon o deviznom poslovanju ne zabranjuju ovakve transakcije.

Dokaz? Devizni računi funkcionišu bez problema. Primanje sredstava u stranim valutama je svakodnevna praksa. Dynamic Currency Conversion (DCC) već postoji u regionu.

Problem nije u zakonu – problem je u bankama

Pravo usko grlo su banke koje stoje iza procesiranja transakcija. One su te koje su odlučile da ne podržavaju ovu funkcionalnost, koristeći kao izgovor:

• Tehničke mogućnosti (koje postoje u 2025. godini)
• Poslovnu politiku (koja je zastarela)
• Usklađenost sa drugim bankama (što nije argument već potvrda problema)

Posledice za srpsku ekonomiju

Ova praksa ima ozbiljne i vrlo konkretne posledice:

1. Direktno destimuliše izvozne i digitalne biznise – IT sektor, freelanceri, SaaS kompanije, digitalni servisi
2. Gura kompanije da otvaraju pravna lica van Srbije – najčešće u UK, Estoniji, ili drugim EU jurisdikcijama gde ovakva ograničenja ne postoje
3. Šteti poslovnom i investicionom okruženju – investitori vide da sistem nije prilagođen modernom digitalnom poslovanju
4. Smanjuje poreske prihode – kada kompanije odu, odlaze i njihovi porezi

Kategoriza­cija IT sektora kao “visoko rizičnog”

Banke IT sektor smatraju visoko rizičnim, što je osnova za dodatne provere i restrikcije. Ali na osnovu čega?

U praksi:

• Trgovci fizičkom robom imaju višestruko veći broj povraćaja sredstava i refundacija nego bilo koji IT ili digitalni biznis
• U realnosti, broj žalbi i refundacija u IT sektoru je minimalan u poređenju sa tradicionalnom trgovinom

Očigledno, rizik nije objektivan – već je rezultat zastarelog sistema kategorizacije.

Kako to izgleda u praksi

Da biste razumeli apsurd, evo kako faktura izgleda kada klijent iz SAD-a želi da plati uslugu:

Invoice Amount: 45,350.00 RSD
(approximately $400 USD at current exchange rate)
*Exchange rate subject to change
*Customer must check current rate before payment

Zamislite da Amazon ili Microsoft tako naplaćuju usluge.

Naša valuta nije međunarodno prepoznata. Kupci često imaju bojazan da će biti prevareni, dodatno su primorani da proveravaju kurs, a ceo proces im stvara nepoverenje i nepotrebnu komplikaciju.

Rešenje postoji – nedostaje volja

Tehnologija postoji. Zakon dozvoljava. Druge zemlje su to implementirale. Čak bi i banke imale direktnu finansijsku korist kroz provizije.

Šta nedostaje?

Volja da se bilo šta unapredi.

Ne radi se samo o zastarelim procedurama – radi se o zastarelom sistemu razmišljanja. Postavlja se pitanje da li u bankama postoji stvarna motivacija da se sistem modernizuje, ili je cilj isključivo da se radni dan privede kraju.

Očigledno je da su bankama potrebni ljudi koji svoj posao rade iz profesionalne odgovornosti i strasti, a ne isključivo iz finansijskog interesa.

Šta preostaje preduzetnima

Dok čekamo da se sistem promeni (ako se ikada promeni), preduzetnicima u Srbiji preostaju sledeće opcije:

1. Korišćenje inostranih payment gateway rešenja – Stripe, PayPal, Paddle – što znači da novac i dalje odlazi van srpskog bankarskog sistema
2. Otvaranje pravnog lica u inostranstvu – UK, Estonija, Kipar – što znači gubitak poreskih prihoda za Srbiju
3. Prihvatanje nedostatka – i gledanje kako konkurencija iz drugih zemalja osvaja tržište koje bi srpske kompanije mogle imati