Kompanija DCX DOO u prethodnom periodu suočila se sa višemesečnim problemom u komunikaciji i rešavanju zahteva prema kompaniji A1 Srbija, povodom prenosa ugovora sa prethodnog pravnog subjekta na novo društvo.
Naš direktor, kao jedini osnivač i zakonski zastupnik i prethodnog preduzetničkog subjekta i sadašnjeg DOO-a, pokušao je da sprovede potpuno logičan i pravno dozvoljen postupak prenosa ugovora korišćenjem kvalifikovanog elektronskog potpisa. Umesto efikasnog i razumnog rešenja, usledili su meseci prebacivanja odgovornosti, kontradiktornih informacija i odbijanja da se prihvate dokumenti koji su u Republici Srbiji zakonski validni.
Poseban problem predstavlja činjenica da su u poslovnicama i kroz korisničku podršku odbijani elektronski potpisani APR dokumenti, iako se radi o zvaničnim dokumentima koji se redovno koriste u pravnom prometu. Od našeg direktora je traženo da pribavlja fizička rešenja i karton deponovanih potpisa, iako su relevantni dokumenti već dostupni u elektronskoj formi. Takav pristup ostavlja utisak da deo sistema i dalje funkcioniše po logici iz vremena pre pune primene elektronskog poslovanja.
Dodatnu težinu celoj situaciji daje činjenica da naš direktor u jednom periodu nije bio u mogućnosti da lično dolazi u poslovnicu, zbog čega je elektronsko potpisivanje bilo jedino realno i razumno rešenje. Umesto uvažavanja takvih okolnosti, insistirano je na fizičkom prisustvu ili dodatnim procedurama koje su nepotrebno komplikovale ceo postupak.
U više navrata dobijani su različiti odgovori od različitih predstavnika A1, ali bez konkretnog pomaka. Problem nije bio u nepostojanju pravnog osnova, niti u nepostojanju identiteta ili ovlašćenja. Problem je, po našem mišljenju, bio isključivo u nespremnosti sistema da prihvati ono što zakon i praksa već godinama priznaju: kvalifikovani elektronski potpis i elektronski izdate dokumente.
Posebno je zabrinjavajuće što je, uprkos jasnim zahtevima da se komunikacija vodi isključivo sa direktorom kao jedinim ovlašćenim licem, u pojedinim situacijama komunikacija nije bila usmerena isključivo ka ovlašćenim licima, što smatramo neprofesionalnim i potpuno nepotrebnim u poslovnom odnosu.
Ono što dodatno frustrira jeste činjenica da su druge velike kompanije u Srbiji odavno prihvatile elektronsko poslovanje kao normalan standard. Ako se kod drugih operatera ugovori mogu zaključivati uz jedan elektronski potpis i jednu validnu dokumentaciju, teško je razumeti zbog čega A1 i dalje insistira na zastarelim internim praksama koje otežavaju život i poslovanje korisnicima.
DCX DOO smatra da ovakav odnos prema poslovnim korisnicima nije primeren kompaniji koja posluje na savremenom tržištu. Digitalizacija ne sme da postoji samo u marketinškim porukama i promotivnim kampanjama. Ona mora postojati i u stvarnim procesima, posebno onda kada korisnik traži nešto što je zakonito, razumno i tehnički odavno rešivo.
Naš cilj objavljivanja ovog iskustva nije uvreda niti senzacionalizam, već skretanje pažnje na problem sa kojim se verovatno suočavaju i drugi preduzetnici i firme. Kada pravno validan elektronski potpis, elektronski APR dokument i jasno dokaziv identitet nisu dovoljni da se sprovede običan ugovorni postupak, onda problem nije u korisniku, već u sistemu.
DCX DOO očekuje da velike kompanije u Srbiji posluju u skladu sa vremenom u kome žive njihovi korisnici. U suprotnom, svaka priča o digitalnoj transformaciji ostaje samo prazna forma.
A1 logo je zaštitni znak kompanije A1 Srbija d.o.o. Korišćen isključivo u svrhu identifikacije u okviru kritičkog prikaza iskustva